Izdvajamo - Srbija

Potrebne veće stimulacije za domaće investitore

Ipak, neophodni su joj i domaći investitori, ali se njima, kao po pravilu, uvek u manjoj meri odobravaju podsticajna sredstva. Kako ističe Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u PKS-u, strancima se odobrava mnogo više novca nego domaćim privrednicima za ulaganja.

– Država ih tako podržava, jer postoji politika da se podržavaju samo firme koje mogu da zaposle više ljudi. Na primer, ako imate hiljadu naših preduzeća koja zapošljavaju jednog čoveka, ona neće dobiti podsticaje države. Ali, ukoliko imate jednog stranca koji zapošljava hiljadu radnika, on će dobiti određena sredstva za ulaganje – objašnjava Stanić.

Podseća da naša zemlja, u brojčanom smislu, ima značajno više domaćih investitora nego stranih direktnih.

– U Srbiji radi oko 120.000 firmi, a strane investicije učestvuju u BDP-u sa sedam odsto, dok domaće čine oko 17 procenata BDP-a – ističe on.

Kada je Srbija dobila kreditni rejting prof. sa Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić podsetio je za „Politiku” da je naša zemlja maksimalno otvorena prema stranim investitorima, ali i da ne treba zaboraviti na domaće investitore.

– Još 2014. donet je Zakon o ulaganjima koji u istu poziciju stavlja obe vrste investitora, s tim što domaći ulagači nemaju istu ekonomsku snagu kao inostrani. Nije, dakle, samo pitanje novca, jer da bi napravio neku investiciju, moraš imati neki proizvod da se pojaviš na tržištu. Zamislite kakve su mogućnosti naših malih i srednjih preduzeća da obezbede tehnologiju, inženjerstvo, stručni kadar... To je nemoguća misija, zbog čega jedino investiraju oni koji su imali neki biznis od ranije ili su deo šireg lanca snabdevanja – objasnio je prof. Savić.

Da nema dileme da su nam potrebne strane investicije, ali da ipak ne možemo da očekujemo da ćemo obezbediti razvoj ako se oslanjamo samo na njih, podseća i Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u UGS „Nezavisnost”.

– Zato i treba da promenimo strukturu tih ulaganja i stimulacije za ulagače. Srbiji su potrebne i domaće investicije. Imamo ih jako malo, pa okvir za ulaganje domaćih investitora treba da bude još podsticajniji, treba da radimo na tome da se menja način stimulisanja domaćih investicija. Doduše, postoje neki stimulansi koji se u ovom trenutku odnose, recimo, na neke porodične biznise, sa podsticajima Ministarstva privrede i Fonda za razvoj, ali očigledno to nije dovoljno da se obezbedi razvoj kakav nam je potreban, odnosno takvo učešće domaćih investicija u strukturi ukupnih ulaganja – objašnjava Ristić.

Država nikada nije davala prednost domaćim investitorima, podseća on, iako bi trebalo da postoji stimulativnija politika za naša preduzeća.

– Možda će neko reći da je reč o diskriminaciji, u smislu da zagovaramo davanje prednosti domaćim kompanijama, ali s tim se ne bih složio, jer im Srbija nikad nije davala prednost. Čak i da im daje prednost, to ne treba da bude problem, jer je potrebno da postoji fokus na domaća preduzeća, pošto privreda ne treba da se oslanja samo na strane investicije. Dok su to radile zemlje iz regiona, Srbija to nije učinila, a pretpostavljam da je razlog to što domaći investitori ne mogu da zadovolje kriterijume koji su propisani u uslovima i uredbama za privlačenje investicija – navodi on.

Dodaje da, da bi neko investirao jedan milion evra, na primer, morao bi da izda i bankarsku garanciju.

– Stranci imaju potencijal da obezbede takvu garanciju za svoje investicije, a mnogo je je domaćih investitora koji su odustali od ulaganja upravo jer nisu bili u mogućnosti da obezbede takvu garanciju – ističe Ristić. Napominje da je to razlog zbog kojeg imamo malo domaćih ulagača, jer je njihov potencijal znatno slabiji u odnosu na strane kompanije.

– Poenta je da se napravi neki mehanizam, okvir koji će im omogućiti ulaganja bez obezbeđivanja takve vrste garancije. Da li to može da bude rešeno kroz kreiranje fonda iz kojeg bi se finansirala domaća ulaganja ili na neki drugi način, tema je o kojoj tek treba razgovarati – zaključuje Zoran Ristić.